Koncesija Aerodroma – do evropskih modela preko poštovanja zakona i standarda

Današnja emisija Radio Tivta „Kontrastav“ bila je posvećena pitanju opravdanosti najavljene koncesije za aerodrome Tivat i Podgoricu.

Vlada Crne Gore je ljetos najavila da će crnogorski aerodromi po koncesionom modelu biti ponuđeni u dugoročan zakup. Nacrt koncesionog akta za aerodrome na period od 25 do 30 godina, bio je predmet javne rasprave u Podgorici, a ovaj dokument izazvao je oprečne stavove i u koaliciji na državnom nivou. Ministar pomorstva i saobraćaja Osman Nurković najavio je na javnoj raspravi da će koncesioni akt biti ponuđen početkom ovog mjeseca ali se to nije dogodilo.

Na pitanja „Kontrastava“ odgovarali su dr Sanja Šovran, izvršna direktorica Infinity Global Consulting (IGC), konsultantske kuće sa sjedištem u Vašingtonu i Zdravko Mitrović član Borda direktora Aerodroma Crne Gore i predsjednik OO Socijaldemokrata Tivta.

„Kontrastav“ : Da li je koncesija za Aerodrome Tivat i Podgoricu dobro rješenje?

Sanja Šovran; „Koncesija je model finansiranja koji može biti jako značajan sa aspekta rešavanja problema unapređenja javne infrastrukture koja zasniva kapitalni model ulaganja. Takav su primer aerodromi Tivat i Podgorica. Privatni partneri su po prirodi inovativniji od javnog sektora, tako da generalno primenom koncesija kao modela finansiranja postoji mogućnost primene najsavremenijih tehnoloških rešenja čime se značajano povećava kvalitet usluga koje se pružaju korisnicima, odnosno putnicima. Osim toga inovativnost privatnog sektora u modelima upravljanja izgrađenom infrastrukturom može dodatno sniziti cenu usluge građanima u odnosu na druge modele finansiranja. Posebno je karakteristično za aerodrome kojima upravljaju privatni partneri. Njih često prate i partnerske avio kompanije, pa građani osim kvalitetnijih aeorodromskih usluga dobijaju i mogućnost većeg broja letova ka različitim destinacijama. Aerodromi u Crnoj Gori doživaljavaju veliki porast u putničkom saobraćaju u visini od 8 odsto usled ulaza niskotroškovnih prevoznika koji služe novim destinacijama u Zapadnoj Evropi. Očekuje se da će taj rast prometa nastaviti, a očekivanje je da će svake godine u Podgorici i tivatskom Aerodromu putovati preko 4 miliona putnika, što je dvostruko veći broj od postojećeg saobraćaja. Da bi se izašlo u susret sve većoj potražnji, ovde je nužna potreba za značajnim ulaganjem u infrastrukturu aerodroma kako bi se prvo napravili aerodromi u skladu sa crnogorskim i ICAO standardima uključujući i mere sigurnosti, a zatim povećati kapacitete i poboljšati usluge za avio kompanije i putnike. Ukupni investicioni program u narednih 25 do 30 godina procenjuje se na najmanje 200 miliona eura za aerodrome u Tivtu i Podgorici“.

Zdravko Mitrović; „To je pitanje na koje ni mi do sada nijesmo dobili odgovor a koji smo morali da dobijemo, zbog toga što Zakon o koncesijama predviđa da se moraju dati i ostali modeli. Da bi upravo vidjeli razliku zbog čega je taj model superiorniji ili bolji od ostalih modela. Do dana današnjeg Ministarstvo pomorstva i saobraćaja nije dostavilo alternativne modele, iako je ministar rekao da ima urađen alternativni model na nekih 200 stranica, tako da mi ne možemo reći da li je uopšte ovaj model bolji ili lošiji. Siguran sam da ćemo u nekom narednom periodu vidjeti da su modeli kao što je današnji, da su aerodromi u vlasništvu države, mnogo bolji nego što je privatno javno partnerstvo koje se trenutno nudi, odnosno koncesija. Socijaldemokrate su kao što znate na javnoj raspravi jasno ponudile više verzija zašto bi aerodromi trebali da ostanu u državnom vlasništvu. Svaka ta analiza je bila superiornija u odnosu na davanje u koncesiju aerodroma“.

„Kontrastav“ : Da li prije postupka davanja aerodroma u koncesiju treba riješiti imovinsko-pravna pitanja?

Sanja Šovran; „Kod imovinsko pravnih pitanja, takvo pitanje se ne postavlja. To je generalni preduslov ukoliko želimo da projekat infrastrukturno realizujemo. Ovde ne treba mešati imovinsko pravne odnose sa modelom finansiranja projekta. Bitno je reći da kod koncesije kao modela finansiranja privatni partner finansira, gradi i upravlja imovinom, dok je celokupna imovina generalno u vlasništvu“.

Zdravko Mitrović; „Zakon o koncesijama je tu potpuno jasan. Ono što je sasvim sigurno trebalo prije svega uraditi to je rješavanje imovinsko-pravnih odnosa na tivatskom Aerodromu i ukoliko ima problema, na podgoričkom mada sam siguran da u slučaju podgoričkog aerodroma nema neriješenih pravo-imovinskih pitanja. Na tivatskom Aerodromu kao što znamo, ima. Posebno ima u dijelu gdje se planira proširenje kapaciteta aerodroma gdje uopšte nijesu riješeni pravno-imovinski odnosi. Pitanje svih pitanja je da se prvo to riješi, a onda pristupi davanju u koncesiju, ako se Vlada na to odluči. Ono što je veoma bitno naznačiti je da je možda pravo vrijeme da se to riješi, bez obzira da li aerodromi ostaju u državnom vlasništvu ili se davali u koncesije. Aerodromi su pokušali prije par godina i EBRD koja je radila model zbog čega je dobro da aerodromi ostanu u državnom vlasništvu, tretirala pitanje imovinsko-pravnih odnosa. Vidjeli smo da se radi o jednom sveobuhvatnom poslu koji zahtijeva veliki novac. Sada se postavlja pitanje – ko će to da plati? Ako ostaje u državnom vlasništu, naravno da su ACG potentna firma i da bi to mogli da plate. Postavljaju se i pitanja – zbog čega to rješavati, iz kojih sredstava se naplatiti i platiti ljudima tu zemlju. Kao što znamo tu ima dosta privatnika, ima dosta firmi koje posjeduju zemlju, dio posjeduje Vlada, dio posjeduje Opština. Mislim da ukoliko bi došlo do izgradnje i proširenja kapaciteta, mora čak doći i do pomjeranja magistrale, što zahtijeva velike investicije. Mislim da se u skorije vrijeme to ne može riješiti. Samim tim ne možete nekome dati na koncesiju nešto na čemu nijesu riješena imovinsko-pravna pitanja. Dva se osnovna kriterijuma moraju zadovoljiti – rješavanje imovinsko – pravnih pitanja i procjena vrijednosti imovine. Ne puka procjena vrijednosti Aerodroma, već procjena biznisa. Ne zaboravite da ACG drže monopol što se tiče te vrste biznisa u Crnoj Gori i sasvim sigurno je da je vrijednost aerodroma tim mnogo veća. Moramo izvršiti procjenu vrijednosti sa procjenom biznisa na aeorodromima Crne Gore da bi mogli da napravimo prve korake ka koncesiji.

„Kontrastav“ : Kako bi trebalo zaštititi prava radnika?

Sanja Šovran; „Generalno, prava radnika se štite zakonima države. Kod realizacije projekata putem privatno – javnog partnerstva sa elementima koncesije bitno je pitanje zaposlenih detaljno sagledati koncesionom dokumentacijom, a posebno regulisati javnim ugovorom. Postoji puno primera u svetu gde je koncesionar bio u obavezi da preuzme sve zaposlene prilikom zaključenja ugovora. Takav primer je aerodrom u Sankt Petersburgu gde je potpisan ugovor na 30 godina, a koncesionar je preuzeo 3.694 zaposlena radnika i sve operacije na aerodromu. Sa aspekta zaposlenih to može biti jako dobro, jer praksa je pokazala da privatni partneri jako puno sredstava ulažu da dodatno obuče zaposlene u cilju podizanja kvaliteta aerodromskih usluga. Radnici time puno dobijaju jer podizanjem njihovih kapaciteta kroz obuku zaposlenih značajno raste i njihova vrednost. Posebno jer su u pitanju jako specifične licence i uvereni smo da će ovo biti slučaj i u Crnoj Gori“.

Zdravko Mitrović; „Govorim kao predsjednik OO Socijaldemokrata Tivta – jedno od ključnih pitanja je rješavanja prava radnika i kolektivnog ugovora. Sigurni smo da se mora riješiti i potpisati kolektivni ugovor, upravo onakav kakav je i napisan od strane radnika. Ono što je bitno istaći je da taj kolektivni ugovor ukoliko se ide u koncesije bude involviran u koncesionom aktu i u koncesionom ugovoru. Da se preuzmu sve obaveze i prava koja radnici imaju tim ugovorom, upravo zbog njihove zaštite i da bi radnici bili relaksirani. Ono što je sasvim sigurno, a mogli smo čuti i kroz javnu raspravu to je da koncesionar koji god da dođe tražiće povećanje broja radnika, samim tim jer će mu se povećati obim posla. Mislimo da nema nikakvih prepreka da se tom budućem koncesionaru ponudi koncesioni ugovor onakav kakav jeste, da ga prihvati bez ikakvih izmjena, da bi radnici radili potpuno relaksirano i gdje bi njihova prava bila potpuno zaštićena. Modeli koncesije kakvi se nude u okruženju, vidjeli smo da su veoma loši i da imaju dosta praznina. Nijedan građanin Crne Gore ne može reći da je apriori za odbacivanje koncesije zbig toga što se nekome ne sviđa. Moramo da imamo argumente i ukoliko bi pojavio neki kredibilni partner, sasvim sigurno bi razmatrali sve moguće aspekte. Najbitnije su ekonomske analize koje bi nam nudio i model koji se nama najviše dopada i protiv koga nema ekonomske borbe to je model nekih skandinavskih zemalja i nekih aerodroma u Francuskoj. Koncesionar daje u onom dijelu gdje on povećava broj putnika daje vam procenat. Ono što ste vi do tada zaradili to vam ostaje i ne može vam niko uzeti. Protiv tih modela nema argumenata, jer svakome je u interesu da se poveća broj putnika. Za neke takve modela, kakvi bi nam se predočili sasvim sam siguran da bi bilo ko u Crnoj Gori bio. Međutim, za ovakav konkretan model koncesije kakav nam se ponudio mislimo i da je mala avansna nadoknada, da je ekonomski neisplativ i da je bolje da aerodromi trenutno ostanu u državnom vlasništvu. Vidjećemo“.