Lena Kovačević: Slušanje,uživanje i razumevanje džeza je vrsta luksuza

Popularna džez pjevačica koja nastupa širom svijeta, Lena Kovačević, bila je nedavno gost programa Radio Tivta.  Koliko Vam to što ste jedna kompletna muzičarka, jer komponujete, pišete tekstove i interpretirate, daje veću slobodu u stvaralaštvu a koliko predstavlja veću obavezu i odgovornost ?

Moj prvi album je bio autorski i tada sam želela da tu bude mojih sirovih ideja. Sve pesme su moje , kao i većina tekstova, sem par Bajaginih. Zahvaljujući tom neobičnom albumu sam se i našla u žiriju na muzičkom takmičenju „Glas Srbije“ i to je bio važan moment u karijeri, jer sam mogla da javno predstavim i popularišem moj rad koji u to vreme bio  opšte prihvatljiv i popularan. Za mlade umetnike je važno da znaju da je originalnost i ono sopstveno što želite da kažete, glavni i jedini ključ da uspete u tome, a mnogi ljudi se toga boji . S druge strane, najlepše pesme koje sam otpevala nisu moje , poput „Kafe, kafe“, “ Dubine“, ili poznati prepevi tuđih pesama. Jer to su pesme pisane upravo za pevače, kao što sam ja npr. pisala jednu dobru numeru za  Nevenu Božović, a mislim takođe da malo koji pevač zna dobro da piše za sebe , za sopstvenu interpretaciju.

Kakva je džez poetika koju stvarate Vi i Vaš Big Bend sa kojim često nastupate ?

Mislim da je reč o divnim aranžmanima pesama koje ljudi vole da slušaju, kako popa tako i džez standarda To je tako jer aranžeri koji rade sa Big bendom znaju da moraju ovu vrstu izvođenja i muzike da približe široj publici. Zato su njihovi koncerti dobro posećeni i puno se nastupa , jer to nije onaj tradicionalni , suvoparni džez gde numere traju po 6, 7 minuta, nego je sve prilagođeno da bude u domenu slušljivog i prijemčivog. Čak i dok sam studirala, Big Bend  i ja smo radili zajedno a nakon toga, po dolasku u Beograd , saradnja je postala kontinuirana . Imamo lep repertoar, crossover i popa i džeza, kao i mojih pesama. Sa njima je uvek zadovoljstvo raditi jer punoća njihovog zvuka je veoma atraktivna.

Može li se reći da je to neki pitki dijalog popa i džeza ?

Mislim da jeste . To je prava spona ova dva žanra i ja je takvu najviše i volim i trudim se da je imam kroz svoju muziku. Nedavno nam je izašao novi singl “ Samo da mi je “ u produkciji Darka Dimitrova i Vlada Danilovića koji je pisao i tekst za Dubine i nadam se da ćemo ga uskoro predstaviti i u Crnoj Gori.

Globalizam nam donosi vidno koketiranje izvornog, tradicionalnog džeza sa mnogim drugim savremenim pravcima poput etna, latina , elektronike, roka , popa . Koliko je to korisno za obogaćivanje ovog muzičkog žanra ?

Danas postoji zaista puno vrsta i podvrsta džeza . Ako uporedite džez autore iz različitih zemalja , videćete da nema tu puno sličnosti, sem forme i harmonije, zato što svako od njih dodaje nešto novo, nešto iz svoje tradicije i tako obogaćuje džez kao muzički pravac. Uvjek je zanimljivo slušati kako džez sviraju Izrealci, Grci, Italijani, Španci, Bugari. Svako od njih ima svoj stil, podstil i to je zapravo fantastično jer je džez vrsta igre, igre sa tradicijom. Meni lično je drag vokalni džez, jer je pitak , jer sam se pronašla u njemu i u njegovoj emociji.

U svim tim novim pretapanjima, kompilacijama, uplivima drugih žanrova, šta se zapravo dešava sa tradicionalnom bazom , matricom džeza ?

Možda ona slabi , ali u situaciji kada je na radio stanicama i drugim medijima slabo zastupljen tradicionalni džez , onda se autori više trude da ga obrađuju na komercijalniji način . S druge strane, ja ipak sarađujem sa onima koji se drže tradicionalnog džeza koji je slušljiv, ali obavezno sadržajan i stilski opravdan .

Zašto je džez muzika tako posebna, čarobna i opijajuća, naravno za one koji je vole ?

Ona je kao posebna vrsta vina, posebna vrsta čokolade, to je nekakav delikates , neki luksuz. Oni koji vole ovu vrstu muzike nisu ni svesni blagodeti koju im ona pruža. Slušanje, uživanje i razumevanje ovog muzičkog stila zapravo je vrsta luksuza.

Kakvu ste osnovu i iskustvo dobili na prestižnom Amsterdamskom muzičkom konzervatorijumu koji ste pohađali ?

Pored odličnog obrazovanja stekla sam i ideju o tome šta može da bude stil u muzici, jer stil je ono što publika najviše traži. On se ne stiče preko noći, vi možete da imate znanje o harmoniji, istoriji muzike i sl., ali vreme traženja sebe i kreative je ono što studije daju. Zato podržavam ove mlade ljude, kao što je 18- to godišnji bubnjar u mom bendu koji hoće da studira u Beču, jer znam da će tamo pronaći svoj stil a to je ono što je najteže.

Veoma brzo ste počeli da nastupate sa vrlo respektabilnim orkestrima Holandije i putovali sa njima po Evropi. Kako je došlo do toga da Vas kao veoma mladu umjetnicu, angažuju iskusne inostrane kolege ?

Imala sam sreću da me je već na kraju prve godine fakulteta u Amsterdamu  moja profesorka preporučila jednom od tih kraljevskih holandskih orkestara i to je bio moj prvi pravi ugovor koji sam potpisala. Svirali smo puno po Belgiji i Holandiji i to mi je bilo neprocenljivo iskustvo. Ne samo u smislu repertoara, nego i produkciono. Jer privilegija je imati iza sebe jedan orkestar koji tako dobro radi i vodi računa o svemu , do finesa i najmanjih detalja. Nedavno sam nastupala sa fantastičnim nemačkim Simfonijskim orkestrom i zahvaljujući toj saradnji imam zakazane koncerte do 2021. To je poziv koji sam dobila od inostranih kolega i predstavlja za mene veliki kompliment, čast i poverenje .

Koje Vaše koncerte i muzičare sa kojima ste sarađivali u Vašoj karijeri  izdvajate i na koje ste posebno ponosni?

Trudim se da razmišljam da sam tek napravila neke prve korake u muzici. To me je puno puta spasilo od nekakve umišljenosti i uobraženosti , pa mi mnogi često kažu kako sam jednostavana i srdačna.  Volim da razmišljam da smo svi mi na nekom početku, svakog dana naše karijere. Ali, ako bih baš morala da nešto izdvojim onda je to činjenica da sam uvek radila sa muzičarima kojima je muzika prioritet. Posebno danas kad u ovoj umetnosti imate tako puno pogrešnih koraka i izgubljenih pravih stvari, kada je puno puta muzika zapravo na nekom poslednjem mestu. Imala sam sreću da sam radila sa Bajgom, sa Big Bendom RTS-a, sa holandskim orkestrima, potom sa Darkom Dimitrovim, sa mojim producentom Vladimirom Danilovićem, jednom rečju da steknem za saradnike neke ljude kojim je muzika alfa i omega u životu. Važno je da se uvek okružimo onima koji su bolji od nas, jer to onda i nas čini kvalitetnijima i boljima. Zato volim izazove , teže repertoare , poput ovog koji radim u Nemačkoj na engleskom, francuskom, italijanskom i srpskom jeziku.

Zanimljiva je priča o jednoj , da kažemo, aferi sa planetarno poznatom pjevačicom Keti Peri oko plagijata pjesme “Kafe, kafe”. S obzirom da je ta Vaša pjesma nastala nekoliko godina prije njene pjesme “365” koja liči na Vašu, da li je onda sve tu jasno ?

Naš „Kafe, kafe“ na francuskom se emituje u Austriji i Nemačkoj i to na nacionalnim frekvencijama , gde su tamo upoređivali sa Ketinom numerom i došli do nekih zaključaka o sličnosti i objavili to pre nekoliko meseci. To je do nas i izdavača došlo slučajno, preko prijatelja . Kontaktirali smo autore koji su mišljenja da je sličnost samo u senzibilitetu , atmosferi i ritmu, ali bi moralo puno toga više da bude iskopirano da bi se proglasilo plagijatom. Zato nismo ni reagovali. Ali ipak imponuje činjenica da sam se ja kao interpretatorka iz Srbije, sa ovog Balkana , našla u njihovim medijima u tom kontekstu upoređivanja sa Keti Peri .

Kakvo je bilo iskustvo raditi u crtanom filmu “Manu Munja “ gdje ste pozajmili glas jednom liku ?

To je bilo divno iskustvo, jer decu ne možete da prevarite i kada im se nešto sviđa onda je to kompliment. “Manu munja” je crtać koji su gledala moja deca i uživala a koji je bio vrlo popularan u Beogradu i Srbiji a njegova muzika je jedna od lepših koje sam čula u dečijim dugometražnim filmovima . Radi se o jednoj ptičici koja raste među galebovima , ali je zapravo po vrsti – čiopa. Film je divan, sa temom da ne smemo da pravimo razlike jedni među drugima i da eto i jedna mala, nejaka jedinka može da poprimi osobine jačih i hrabrijih ako se složi sa nim.

Foto: radio Tivat; lenakovacevic.com; nastupi.rs; kotor.art; exyudownload.com