Mirjana Bobić Mojsilović : Duša nema pol

Autentična, energična  i svoja, Mirjana Bobić Mojsilović, koja se novinarstvom bavi čak 40 godina a književnošću preko 20 godina, takodje i TV urednica i slikarka, sinoć – na Svjetski dan knjige, podjelila je sa publikom na maloj sceni Centra za kulturu  svoje stvavove o značaju, ljekovitosti i moći čitanja tuđih kao i kreiranja vlastitih pisanih riječi:


Knjiga je najbolji, najdelotvorniji, najkreativniji, najlepši i najjeftiniji način da popravimo vlastite živote. A to možemo učiniti i lekovitom kreativnošću pisanja kroz koju ćemo upoznati sebe, popraviti odnose sa drugima , oprostiti sebi ali i drugima.

Mislim da su svi koji puno čitaju- potencijalni pisci, bez obrzira da li će to što imaju u glavi materijalizovati u tekst ili će ga samo živeti. Oni koji čitaju imaju bolje živote od onih koji to ne rade. Kada puno puta pomislimo da je život nepravedan, kako nema happy end-a, kako nije bajka i kako princa na belom konju nigde nema , onda se ljudima koji puno čitaju otvore Aleksandrijske biblioteke u glavama i izađu svi ti pročitani likovi . Oni se poklone uz zahvalnost što su ispoštovani čitanjem i pokažu im svetlo u tami. Tome služi literatura.

A stvarnost kakva jeste nam nije dovoljna i mora da se kreiraju maštaju i izmišljaju novi svetovi ili popravljaju vlastiti. Ako se oslonimo na dve proklete stvari koje nam je ova duboko obezbožena savremena zapadna kultura ponudila : telo i novac – dakle čista materija, mi ćemo neprestano biti u patnji. Robovi vlastitog osećanja nedovoljnosti .I zato treba čitati .“

U razgovoru sa moderatorkom večeri, Vanjom Gavrovski, bilo je riječi o Mirjanine 3 knjige: o romanu „Azbuka mog života“ priči o brakovima iz ženskog ugla, zatim o nastavku tog romana „Muška azbuka“ koju temu braka posmatra iz fokusa muškaraca, kao i njenom prvom ljubavnom romanu iz 2002. “Happy End”. Veče je obojilo Mirjanino odlično kazivanje stihova iz njene poetske zbirke, kao i pitanja iz publike.

O izazovu pisanja u prvom licu jednine u muškom rodu za njen roman „Muška azbuka“ i o tome šta je otkrila dok je precizno i pošteno branila i pravdala lik junaka, autorka kaže:

Duša nema pol, to je osnovni i jedini razlog zbog kojeg sam mogla uspešno da napišem knjigu iz muškog ugla. Jer kada patimo, kada smo slabi, kolebamo se ili se plašimo – mi smo ipak isti. Najveća laž koju nam je uvalio Veliki brat jeste da su muškarci sa Marsa a žene sa Venere i da smo mi dva zauvek zavađena plemena koja moraju da vode rat do istrebljenja . Mi smo isti, samo što su nam kulturološka ili društvena sredstva da ispoljimo te svoje emocije, drugačija.“

Mirjana Bobić Mojsilović je napisala šest pozorišnih komada , dvadesetak romana , dvanaest njenih naslova objavljeno je u Francuskoj, Italiji, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji, autorka je nekoliko samostalnih izložbi slika a bila je jedan od prvih autora – samostalnih izdavača u Beogradu. Nekoliko puta je dobila nagradu „Zlatni bestseler“ i dobitnica je „Zlatne značke“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.