Galerija
Izbori 2022
„Snežno i zimsko, doduše sneg se polako otapa, ali je lepo i mirno, svakako mnogo mirnije i mojoj duši prijatnije nego u gradu,“ opisuje naš gost selo Vukićevicu, u koju se preselio iz Beograda, tražeći zvuke prirode.
Stihoterapeut i tišinar Petar Šumski, kako Tomislav Trbojević više voli da ga zovu, upravo zbog ljubavi prema prirodi, gostovao je u emisiji “Mixer”. Sklanjajući se od gradske gužve i buke, u Vukićevici na miru istražuje unutrašnja prostranstva i riznice, iz kojih, kako sam kaže, iznosi poetske i prozne darove. Svojevremeno je završio prostorno planiranje, od koga ga je udaljilo novinarstvo. Još početkom devedesetih, kada je osnovan Radio Pingvin, tamo se oprobao kao novinar, voditelj i producent, a kasnije je radio i na Beogradu 202, u Radio Beogradu, Radio Politici…
RT: S obzirom na višegodišnji angažman u radio stanicama, šta biste rekli da je za vas radio?
“To je, prosto, jedan izazov! Generalno, meni su radio i novinarstvo otvorili vrata medija i to je jedan od poslova, u kojima sam najviše uživao. Kad se Radio pingvin otvorio sa konceptom bez politike, bez narodne muzike, meni je to izgledalo jako privlačno i, sticajem srećnih okolnosti, ušao sam na tu radio stanicu i radio posao novinara i producenta, čak sam imao i jednu voditeljsku emisiju. Kontakti i prijateljstva, koje sam tada uspostavio, pošto sam kontaktirao ljude iz kulture, umetnosti, duhovnosti – pravio sam autorske priloge i reportaže – ostali su i dan danas i izuzetno su dragoceni. To je, prosto, bilo otvaranje jednog sveta za mene! Otvaranje svih različitih mogućnosti! S tim što, moram priznati, da je moja, još veća ljubav, muzika i to mi se otvorilo tek nekoliko godina kasnije, odnosno kad sam stigao na Dvesta dvojku i tamo postao muzički saradnik, kao i drugog programa Radio Beograda.”
RT: Što se tiče izdavaštva, prvijenac vam je zbirka narodnih ekoloških poslovica „Misli neba i zemlje“ (2002), potom ste objavili zbirku haikua i zen priča „Darovi vetra/300 lula“ (2004), što ih spaja? Priroda?
“Priroda je jedna od moje četiri velike ljubavi. Sve moje pesme i ono što pišem, sve što radim izraz je ljubavi prema prirodi, bogu, ženi i tišini, ili istini, zato što je u meni istina u tišini. Priroda je možda moja najveća ljubav, jer sam se još kao dete zaljubio u nju. Roditelji su imali naviku da me vode u prirodu i na izlete i tu smo kliknuli na prvu. To je ostalo do dana današnjeg.”
RT: Prateći tu ljubav prema prirodi, stigli ste u Boku. Koji dio vas je posebno inspirisao?
“Perast, Dobrota i taj deo Boke, tamo se osećam kao u svojoj drugoj kući, zapravo trećoj. Moja druga kuća je planina Tara, a Perast osećam kao svoj treći dom. Nisam bio dve godine i ja se iskreno nadam da ću ove godine, ako belosvetske okolnosti dozvole, opet doći ovog leta.”
RT: Bavili ste se i aforizmom, te ekologijom svijesti. Što je po vama ekologija svijesti?
“To je sveukupan pogled na svet. To nije samo odnos prema prirodi, nego je mnogo širi pojam, zato što
obuhvata i odnos prema Bogu i prema samom sebi, odnos prema drugim ljudima…To je ono, što se zapravo provlači i kroz ovu prvu knjigu, “Misli neba i zemlje”, zbirku ekoloških poslovica, ali je i tu ekologija shvaćena u mnogo širem smislu. To je celokupan čovekov stav, pogled na svet i to je ono što čovek treba da pročišćava u sebi. Ono što imamo u sebi, onda manifestujemo i u okruženju. Stara srpska poslovica “Što na umu, to na drumu” može da ima nastavak: “Zato ima toliko smeća oko nas”, jer je to prvo bilo u našem umu, a zatim se manifestovalo u realnosti oko nas.”
RT: Kada je riječ o poeziji, objavili ste nekoliko zbirki, kao i pjesnički CD „Ruža srca“ (2012). Kasno ste počeli da je objavljujete, a da li zapravo pišete poeziju od malih nogu?
“Poeziju pišem bukvalno od prvog razreda osnovne škole, kada sam napisao prvu pesmu. To nije ušlo ni u jednu od mojih zbirki, jer prosto svest evoluira, pesnik evoluira s vremenom. To je bilo i ovako i onako, tu i tamo se provukla neka pesma, koja je ušla u prvu zbirku, ali upravo moje dve zbirke, Plamen tišine” i posebno “Antikvarnica srca”, gde sam napravio neki presek pisanja poezije 27 godina unazad do trenutka kad su te knjige izašle. Tu sam napravio izbor onoga the best of. Poeziju pišem jako dugo, ali tek od neke 27, 28. počinje prava poezija, iza koje mogu da stanem.”
RT: Poslednja objavljena knjiga vam je „Rečnik dobrih reči – priručnik ekologije govora“, u kome čitaoci sami imaju priliku da definišu pojmove. Kako je nastala ta knjiga?
“Ideja za tu knjigu se rodila u autobusu na putu od Surduka do Beograda. Meni i poezija i ideje dolaze jednostavno, ja ne sednem i ne razmišljam šta ću da napišem. Kad se javi, ja sednem i napišem. Dakle, ta knjiga se spustila. Ideja je bila, s obzirom da smo okruženi svetom kakav jeste i da se oseća dominacija grubih reći, da okrenem svet onim dobrim rečima, rečima snage, koje nas održavaju na životu, oživljavanju i koje su najbliže onoj prvoj reči, vibraciji božanske reči. Napravio sam spisak nekih 300 pojmova, koji upućuju na ljudske vrednosti, kao što su istina, dobrota, prijateljstva, ljubavi, iskrenosti, pravednosti, slobode … Zašto bih ja definisao drugim ljudima te pojmove, kad je svaki čovek obdaren razumom i ima svoje iskustvo tih pojmova, koje treba da definiše. To je ideja ove knjige.
Ja sam napisao samo predgovor o moći reči. Čovek tu knjigu može da dopisuje, jer sa 15 godina nema istu predstavu o ovim pojmovima, kao što ima sa 30, 40, 50…Taj rečnik se piše celog života i to je rad na sopstvenoj svesti.”
RT: Ako govorimo o vašoj muzici, prošle godine ste objavili CD, a tih 10 pjesama može se naći na YOU tube-u. Akustičnu gitaru svira Duda Bezuha. Recite nam nešto o toj saradnji, inspiraciji za album…
“Muzika je meni isto dolazila godinama. Pesme, koje su na CD-u “Kada daješ, svet se otvara”, to je samo parčence tog kompozitorskog opusa. Poslednjih dvadesetak godina sam tu muziku stvarao u glavi i nigde je nisam beležio. U jednom trenutku sam shvatio da nikad ne znamo koliko ćemo živeti, ni kad ćemo umreti, da li 
ćemo se probuditi sledećeg jutra…Onda sam rešio da izdam taj CD i da pomerim fokus sa pisanja na snimanje muzike. Bilo bi glupo otići, a ne ostaviti svoju muziku iza sebe.
Do Dude Bezuhe sam došao sticajem nekih srećnih okolnosti, preko prijatelja. Sa Dudom sam vrlo lako našao zajednički jezik, pošto je on divan čovek za saradnju, vrhunski aranžer, a pritom je na estradi skoro 40 godina. Ja bih njemu otpevao na suvo te melodije, pritom sam i autor tekstova, a on je iz toga pravio aranžmane i kompletno radio muziku. Ta saradnja je ispala izuzetno lepa i mogu samo da zahvalim Dudi što je oživeo te pesme i što smo dobili takav rezultat, kakav smo dobili u njegovom kućnom studiju.”
U Petrovom računaru osam novih knjiga čeka na objavljivanje, od kojih je već trebalo da bude objavljena zbirka dječijih pjesama (sa podnaslovom: ekologija u stihu za početnike). Tu su još četiri knjige poezije, jedna eseja, zbirka zen koana, i knjiga zen priča. Pored toga, on je i učitelj joge i meditacije, a kao tišinar
preporučuje da svako nađe slobodno vrijeme da sjedne i da bude u tišini, koju će naći smirivanjem svog uma: “Da bismo imali kontakt sa svojom suštinom, sa srcem i dušom, moramo da utišamo svoj um, jer je vrlo brbljiv i nakačen na buku sveta, koji je jako bučno mesto.“
To je, naravno, prepušteno sopstvenoj volji pojedinca, a Šumski je, uranjajući u svoju tišinu, iznjedrio svoja najbolja djela. Za sve je potrebna odluka…
Foto: arhiva P. Šumskog
Foto Dude B: Kupindo.com
