Vasil Hadžimanov : „Ovo je jedno specijalno uzbuđenje i specijalna statisfakcija“

Lepota ovog našeg zanata je, u stvari, da sviraš sa što više različitih ljudi i po mogućnosti da svi ti ljudi dobro sviraju. Ovo je posebna vrsta statisfakcije, osim naravno same muzike koja je sjajna, je da se uopšte nađeš u blizini ovakvih ljudi. Bil Evans i Leni Vajt su moji heroji, bukvakno. Ja sam slušao bend u kome je svirao Leni Vajt kao klinac od 14-15 godina i ne samo da sam slušao nego „otkidao“ što bi danas rekli. A Bil Evans koga sam slušao sa različitim postavkama je jedan od mojih omiljenih saksofonista zapravo. To se ne može meriti sa običnim iskustvom sviranja sa sjajnim muzičarima na bini koji ipak nisu ta imena. Ovo je jedno specijalno uzbuđenje i specijalna statisfakcija“, izjavio je za Radio Tivat vasil Hadžimanov, jedan od učesnika sinoćnjeg džez spektakla.

Prostor u kome je svirao ocijenio je vrlo interesantnim i podsjetio na nastup u Zbirci pomorskog naslijeđa kada je takođe bilo „super“. Kaže da je ljepše kada si napolju i podsjeća da je bend početkom godine izdao sedmi po redu disk, da je zadovoljan materijalom i da je snimljen u nekom novom pravcu:

Nikad tako nismo pravili album. Prvo smo snimali bez slušalica jer su one jedna „nezgodacija“ koja te tera da bi se taj zvuk lakše kontrolisao. Međutim, stvara se jedna sterilnost koje nema kada „živo“ sviraš. Onda smo hrabro rešili da sviramo u studiju na otvorenim pojačalima i zvučnicima, što je bio pakao za našeg producenta ali je ispalo mnogo bolje, pogotovo posle prethodnog albuma gde je sve snimano „uživo“ na koncerima. Shvatio sam da je to suština ovog sastava, da studio previše oduzme od onoga što imamo – energiju i komunikaciju među nama“.