Vođa Levijatana – Pavle Bihaly: 90% zlostavljača životinja pre ili kasnije prelazi u silovatelje i pedofile

Pokret “Levijatan” spontano je formiran 2015. godine u Beogradu i od tada danonoćno spašava i liječi životno ugrožene i zlostavljane životinje. Ovaj samoodrživi i nezavisni Pokret nastao je kao posljedica sistemskog problema i nesprovođenja Zakona o zaštiti životinja, te svojim djelovanjem apeluje na potpunu, neselektivnu primjenu i pridržavanje istog.

Jedan od Levijatanovih primarnih ciljeva jeste otvoriti regionalna prihvatilišta, u kojima će sve životinje imati najbolje moguće uslove za rehabilitaciju i šansu za novi, bolji i kvalitetan život.

U intervjuu sa osnivačem pokreta “Levijatan – Stop Animal abuse” Pavlom Bihalyem, između ostalog razgovarali smo o dosadašnjim uspjesima Levijatana, njegovom vrtoglavom rastu, a dotakli smo se i tvrdnje  grupe novosadskih antifašista o navodnoj povezanosti Bihalya sa srbijanskim kriminalnim podzemljem.

Ko su članovi pokreta koji predvodite, zašto i kada ste se formirali, da li postoji konkretan razlog odnosno primjer koji Vam je dao povod za okupljanje istomišljenika? Što znači pojam Levijatan?

Mi smo se okupili oko jedne ideje koja je u početku bila paušalna, malo dečija, neću da kažem neozbiljna, ali nismo još shvatali sa čim se hvatamo u koštac. Na početku nas je bilo oko 20 i to su sve momci koji su nezavisni privatnici, ostvareni u svom poslu tako da smo mogli sve sami da finansiramo i da uđemo u koštac sa tim tekućim problemima. Međutim, kako smo dublje grebali po tom mulju videli smo o čemu se radi i onda smo odlučili da tu neformalnu grupu registrujemo i ozvaničimo, dakle stavimo u legalne tokove i dobila je ime fondacija, pokret “Levijatan”. Levijatan generalno predstavlja formu političkog i društvenog uređenja, a ime sam dao po knjizi Tomasa Hobsa, koja se zove upravo tako.

 Kažete da se razlikujete od ostalih udruženja i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životinja. Po čemu se razlikujete, što Vas to izdvaja od ostalih organizacija?

Prvo po načinu rada, mislim da se najviše razlikujemo po učinku, pre svega. Po načinu na koji podižemo svest. Mi smo došli do trenutka kada ono što mi objavimo objave i svi srpski mediji, kao i mediji u regionu. Došli smo do trenutka kada procesuiramo zločince i dobijamo slučajeve na sudu. Dakle, odvratna reč ali postali smo jedna vrsta influensera u ovom svetu i glas za one koji glasa nemaju, što je prilično važno. Druga udruženja, uz dužno poštovanje se bave nekim trivijalnim stvarima koje nisu od suštinskog značenja. Bave se mikro, a ne makro problemima kao što su šinteraji, odnos države prema tim napuštenim životinjama, laži, mahinacije, ogromne krađe itd. To su makro problemi i udruženje od tri, četiri žene ne množe time da se bavi. Ovo što mi radimo jeste rešavanje mikro problema poput saniranje jednog psa. Mi ih imamo preko 100 još od prošlog leta, ali i to je mikro problem. Ono što je suština je ući u koren i rešiti problem u korenu, a ne rešavati posledice, međutim mi kad vidimo pse u takvom stanju naravno da moramo da reagujemo.

Što je po Vama korijen problema?

Korumpirana država, definitivno i to je sigurno. Za to imamo dokaze koje smo iznosili nekoliko puta. Kad kažem država ne mislim na Vučića i ostale, taj sistem ne funkcioniše još davno prije Vučića i Dačića i ostalih. Jednostavno psi su marginalizovani, taj problem je za njih smešan i nebitan, međutim našli su dobar model kako da kradu novac i to jako uspešno bar do onog trenutka dok se mi nismo pojavili. S nama je jako velik problem jer smo ujedinili region, ima nas puno, ne možete da nas potkupite, ne možete da nas zastrašite i to je za svakog političara pakao. To je u suštini ono gde mi imamo, uslovno rečeno problem.

Javnost Vas doživljava kao prilično opasne momke zbog vizuelnog izgleda odnosno tetovaža i fantomki. Da li je po Vama njihov doživljaj opravdan?

To je toliko izlizana priča. Mi smo se slikali s fantomkama samo jednom i nikad više, a imo još 480 slika bez fantomki. To je bio jedan marketinški potez i trik, koji je kao što vidite uspeo jer se svi pecaju još uvek na to. Prvi ja ne nosim fantomku niti moji najbliži saradnici. Imamo momaka koji ne žele da im se vidi lik, ali to je njihova privatna stvar, sigurno ne idu s fantomkama po ulici. Ta slika govori više od hiljadu reči i upućena je direktno onima koji zlostavljaju životinje. Isto kao što te životinje prolaze, nikad se ne zna možda će neka druga grupa momaka njih desetak, 15 da dođu maskirani na vrata i pokucaju, ne mi nego neka druga grupa momaka. To je samo jedna vizuelna poruka bez mnogo komentarisanja, šta sve može da se desi takvim ljudima. Dakle, napad na slabijeg, ukoliko država ne odgovori postoji i drugačija vrsta odgovora. Ne kažem da to mi radimo, ali prosto može da se desi i tako nešto.

Vaš moto je “Ne morate da ih volite, ali nemate pravo da ih povređujete”. Na koji način se Vi borite protiv zlostavljača životinja i da li ste ikada uzeli zakon u svoje ruke?

Sa pozicije izvršnog direktora fondacije ne mogu da vam odgovorim na to pitanje, ali definitivno sada kada smo registrovana fondacija sve rešavamo pravno i to prilično uspešno. Ima ljudi koji se uvek prave pametni pa s njima mora da se porazgovara malo agresivnije, ali po meni to ne prelazi zakonske okvire. Čovek koji psu odseče sve četiri šape, uši i rep ne znam šta sada s njim treba da radimo, da mu pevamo? Ne znam koji je način razgovora za takvog čoveka. Isto važi i za pedofila. Hiljadu puta sam rekao šta da radimo da uhvatimo pedofila na ulici kako zlostavlja dete, moramo da reagujemo. Sada, da li ćemo mi da napravimo neko krivično delo u tome, verovatno hoćemo ali to krivično delo je mnogo manje od dela koje je napravio čovek koga smo zaustavili. To se zove građanska inicijativa i građansko delovanje, pa čak i građansko hapšenje ako hoćete. Prosto moramo da zaustavimo nasilje ako država ne odgovara. Levijatan i jeste zapravo odgovor nezadovoljnih ljudi na ono što se dešava. Da država radi svoj posao, Levijatan ne bi ni postojao. Kriminolog dr. Zlatko Nikolić je to jako lepo objasnio, šta je zapravo to i to je ono čime se mi vodimo. Uvek idemo pravno, ali postoji granica kada pravno zakazuje i onda mi edukacijom moramo da objasnimo da takve stvari ne mogu da se rade. Bitan podatak koji treba da imate jeste da je FBI u Americi počeo da aktivno prati zlostavljače životinja i oni su naučnim istraživanjem dokazali da preko 90 % zlostavljača životinja, pre ili kasnije prelazi u silovatelje , psihopate, pedofiličare itd. Njihovo uzbuđenje za zlostavljanjem slabi pa kasnije eskalira i to je to. Dakle FBI ozbiljno prati, ozbiljno kažnjava i ozbiljno se bavi s njima. Ne vidim zašto se mi u Srbiji ne bi bavili takvim idiotima i imali takvu bazu, vrlo prosto.

Čitava bivša Jugoslavija, čini mi se ima isti problem kada govorimo o odnosu društva prema napuštenim životinjama. Koji biste primjer brutalnosti od strane čovjeka prema psu ili nekoj drugoj vrsti životinje izdvojili?

Sve je na svoj način jezivo. Zoofilija je sigurno jedna od najgorih stvari s kojima smo se susretali. To je stvar gde smo se molili Bogu da se ne sretnemo sa njima jer bi se tu ugasio Levijatan. Da smo mi fizički došli do njega ili njih tu bi bio kraj Levijatana, tako da je sreća u nesreći što nismo došli u kontakt. Imamo i snimke i slike i sve smo to predali MUP-u Republike Srbije na odelenju za krvne delikte. Sad je na njima kako će istražiti, šta će preduzeti. Mi smo pribavili dokaze i naše odradili.

Na web stranici Levijatana nailazimo na priču o Grofu. Ko je bio Grof?

Grof je bio jedan kuca iz borbi koga su nam doneli. Ja sam s njim živeo mesec dana i mnogo sam se vezao za njega, ne samo ja, svi mi ali ja naročito pošto sam provodio mnogo vremena sa njim. Dakle on je pas koji je direktno iz borbi došao kod nas. Bio je jako agresivan, čudne naravi ali posle izvesnog vremena mi smo se jako sprijateljili. Ja sam spavao čak i s njim u kućici jer nije htio da uđe unutra. Postoji čitava priča na Facebook-u i na Instagram-u da sad ne davimo. On je simbol naše borbe, taj izmučeni pas. Postoji jedan video klip gde on kad daje krv, diže šapicu i okreće glavu jer ne može da gleda iglu. Bukvalno kao čovek koji zna da mu se pomaže. On je izbačen zbog bolesti bubrega koju mi nismo uspeli da saniramo, jer kad bubrezi otkažu kod pasa to je 99% kraj. On je izdržao još nekih mesec dana i onda je preminuo 25.novembra. Kad se to dogodilo i pošto nas je to na više nivoa potreslo, odlučili smo da pooštrimo malo priču o svemu. To je što se tiče Grofa.

Da li Vaš način djelovanja daje rezultate od 2015. kada ste se oformili pa do sada? Za Vas se kaže da ste najbrže rastući pokret u regiji.

Ne u regiji, nego u Evropi. Pa definitivno, ne bi nas ljudi pratili. Ne možete da prodajete maglu nekom četiri godine. Možete mesec, dva. Pojavila bi se neka mrlja. Nama se nikada nije pojavila nijedna mrlja, osim tih tetki i baba po internetu što sede i kuckaju po ceo dan, ali na njih smo navikli. Imate ljude koji pljuju Novaka Đokovića i Patrijarha Pavla, a ne nas. To je normalno. Mi znamo da će uvek biti pljuvačina. Kao kada Novak Đoković igra tenis. U kafiću su svi doktori, treneri, teniseri i svi znaju bolje od njega, a čovek osvojio sve što se može osvojiti. Možete da ga volite i možete da ga mrzite, ali ne možete da mu osporite uspeh. Nešto slično ja uvek kažem i za nas. Možete da nas volite i mrzite, ali niko ne može da nam ospori koliko smo pasa spasili i šta smo sve učinili za pse u Srbiji, pa i u regionu. Nije dovoljno samo spasiti, treba podići svest, pozvati ljude na neku akciju. Ima tu hiljadu stvari. Evo prije nekoliko dana smo imali slučaj pedofila koga su pustili posle dva sata iz policije. Dakle, osvedočeni pedofil. Posle mog statusa na Facebook-u i na Tweeter-u on je sutradan uhapšen i objavljen na nacionalnoj televiziji. To su neke stvari koje se moraju poštovati. Uticaj koji mi imamo je takav da mediji pa čak i policija i tužilaštvo reaguju i poštuju ono što mi kažemo jer znaju da ne landaramo, ne iznosimo gluposti ni laži. Setite se samo situacije Steve Petkova iz Kikinde gde smo bukvalno izdriblali četiri, pet drskih novinskih kuća da nam se dan danas izvinjavaju i ne znaju gde su od muke i sramote šta su sebi dozvolili. Radi se o dečku iz Kikinde koji je obesio mačku, pokazao nama srednji prst i onda su njegovi roditelji i novine pokušali da spinuju priču kako je on zapravo jedno divno dete i kako je on spasio tu mačku, a srednji prst pokazao onome ko je zapravo ubio tu mačku. Međutim oni u tom trenutku ne znaju da mi već imamo sve o njemu jer nikada ne objavljujemo ništa što je neprovereno, nikada. Dakle, ono što mi objavimo je 101% tako. Pa najbolje da mi dozvolimo da se novinari sprdaju sa nama. Mi smo ih pustili ceo dan. Bili smo u kancelarijama i bilo je daj da im pustimo sada, a sa druge strane advokatica je rekla “neka neka, samo ih pustite nek’ lupetaju”. I oni su lupetali, lupetali, lupetali i kad smo objavili drugi i treći snimak zakopali smo i njih i malu nakazu. Nisu znali više šta da kažu osim “eto izvinite, mi prenosimo kako nam je rečeno”, a ustvari je to sve bilo politički usmereno protiv nas. Znamo mi sa koje strane to duva, da se diskreditujemo i da bude da mi kao decu, prvo nije dete nego majmunčina od 20 godina, debil, kreten, zoofil, idiot, 20 godina ima to nije dete. Dete je dečak od 11, 12 godina, on je idiot od 20 godina. Prozvali su nas kriminalcima koji razvlače dete, e posle kada su “kriminalci” objavili sliku gde on seksualno zlostavlja pse, onda su svi mediji i sve novine obrnule priču i rekli da je to veliki preokret. Nije preokret nego prosto ne prate ono što mi radimo, mangupiraju se i prave se pametni. Diskreditovali su sebe a ne nas, mi smo samo dobili na popularnosti zbog toga. Eto vidite, naš uticaj u medijima je prosto takav da ono što kažemo jako brzo izlazi u novine. Mnogo ljudi nas zove za intervjue, evo sad smo radili dokumentarni film “The Life”, to je dobro zato što ta promocija i kampanja protiv nasilja nad životinjama definitivno ima efekta. Mi to vidimo po statistikama.

Da li Vas ljudi zovu sa željom da Vam se priključe i da li uopšte primate nove članove?

Mi sad otvaramo predstavništvo u Zagrebu i Rijeci, što smo priveli kraju. Znate kako filtriranje i trijaža članstva je nešto što je mnogo važno i čemu ja posvećujem dosta pažnje. Ne može neko da dođe i kaže ja hoću da budem član, mislim svi mi pa i vi, uz dužno poštovanje vama, svi mi treba da budemo Levijatan u smislu ideje i ideologije, međutim što se samog delovanja tiče i majici i naših boja i obeležja, to ne može da nosi svako jer kad bi nosio svak onda bi to izgubilo na važnosti i vrednosti. Što se tiče članstva , tu postoji trijaža koja se radi i koja je prilično detaljna i ozbiljna.

Pomenuli ste Hrvatsku, naime u septembru ste učestvovali na Vikend media festivalu u Rovinju i tom prilikom antifašisti iz Novog Sada su pisali organizatorima festivala i uputili im niz fotografija na kojima upravo Vi veličate članove srbijanskog podzemlja kao što su Luka Bojović i ostali. Kako to komentarišete?

Pa nema ostalih. Prvo nikog ne veličam, ne postoji nijedna izjava u kojoj ja nekog veličam. Postoji slika na mom privatnom Facebook profilu, kao kad biste vi držali sliku nekog svog prijatelja. Osoba o kojoj govorite je oslobođena svih optužbi u Republici Srbiji, slobodan građanin. Ne vidim ništa sporno u tome i ne vidim kakve to veze ima sa životinjama. To mi nije jasno, ali oni tvrde da sam ja javna ličnost pa ne bi smeo da promovišem, ja smem da promovišem na kraju krajeva šta hoću. To je moja privatna stvar, ali ovde se stvarno ne radi o promociji. Ta priča o nacistima i fašistima je toliko smešna. Rekao sam million puta, evo reći ću i vama, ja sam bio ultradesničar pre deset godina i ja sam svoj politički smer promenio zato što smatram da postoji drugačiji način za rešavanje tih problema sa kojima smo se mi ultradesničari susretali i smatrali da treba da se rešavaju. Ja imam prijatelje u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni dakle nemam problem sa tim, nemam problem da govorim o tome. Svoje tetovaže sigurno neću skidati zbog grupe od petoro, šestoro ljudi, tih komunističkih otpadaka iz Novog Sada. Videli ste kako se njihov pokušaj završio tako da im se celi Vikend media festival smejao, pošto smo imali jedan od najuspešnijih panela ove godine na Festivalu, gde ih je bilo toliko puno da su ljudi sedeli na podu. Mene jako zanima, sve i da je to tako, a nije, kakve veze to ima sa životinjama? Postoje sudovi, postoje nadležne ustanove. Što bi se mi svađali da li sam ja vođa kriminalne grupe. Pa to radi policija, neka dođu da me uhapse, što me neko ne uhapsi? To je bla, bla, bla koje traje već četiri godine bez ijednog dokaza.

Ne mislite da takvi potezi štete Vašem pokretu?

Pa šta može da šteti, samo su nam radili na marketingu. Videli ste kako šteti, tako što nam je panel bio najposećeniji. Morate da shvatite da je to jedna marginalizovana grupica ljudi od bukvalno pet, šest ljudi. Ja ne znam prvo šta znači to Antifa, ne umem da prevedem to, šta znači to, kakav fašizam? Prvo ja sam jevrejskog porekla, kako ja mogu da budem fašista od prve tačke. Biti nacionalista i fašista su dve potpuno različite stvari. Ja nisam ni jedno ni drugo, ali oni mešaju, brkaju pojmove. Neobrazovani su, lupetaju, ne znaju istoriju, ne znaju ko mi je bio deda, ne znaju ništa. To su ljudi koji su levičarski opredeljeni. Oni ne prate rad Levijatana, oni prate mene. Drugo bi bilo da oni znaju šta radi Levijatan pa da su rekli, “Levijatan je super stvar, pomogli su tolikim kucama , macama, ovaj njihov vođa je malo ovo i ono”, to ima smisla razumete li? Nisam ja išao na Vikend media festival, Levijatan je išao. Kakve veze imam ja kao ja ili cela priča o mom privatnom životu sa životinjama? To je moje pitanje. Da li jedno drugo potire? Da li to što neko govori da sam ja kriminalac umanjuje to što sam ja uradio za pse? To je pitanje koje mi postavljamo. Pri tome morate da imate podatak da ja nikad u Srbiji nisam osuđivan, niti se ijedan krivični postupak protiv mene vodio. U ovom trenutku, ni u prošlosti. To je prosto kao da me pitate da li sam ja Batman, ne nisam Batman. Tako mogu da odgovorim na to pitanje.

Mislite li da pokret kao što je Vaš nastaje kao posljedica nefuncionisanja institucija?

Mislim pre svega da nastaje kao posledica korumpiranosti u društvu i u institucijama koje bi trebalo da su nadležne za to. Pri tome ne mislim na policiju i na tužilaštvo jer oni rade koliko im se prijavi i koliko se pritisnu. Mislim prvenstveno na Ministarstvo poljoprivrede i sve one koji su zaduženi za brigu o životinjama i životnoj sredini. To je jako široka i politička tema o kojoj smo mi govorili dosta puta. To je jedno dosta veliko i duboko jezero, meni se čini bez dna ponekada. Mi ronimo po njemu, pa ćemo da vidimo dokle ćemo da stignemo.

Kao jedini pokret ovoga tipa na EX –YU području, Levijatan se zalaže za zaustavljanje nehumanih radnji, kao što je svjesno povrijeđivanje životinja, izgladnjivanje, izrabljivanje i izbacivanje na ulicu. Svojim aktivnostima želi da skrene pažnju na one koji se na neprimjeren i neprihvatljiv način odnose prema životinjama. Radi i na smanjenju prekomjerne populacije, ali i pruža potpunu zdravstvenu njegu kako bi sve životinje , u skladu s mogućnostima izliječili.

Onima koji ih podržavaju,  Levijatan obećava da ih ništa i niko ne može i neće zaustaviti u promovisanju prava životinja, kao i da nikada neće odustati od ljudi koji zlostavljaju životinje kako bi ih vratili na pravi put.

Photo: Facebook